O izvođačima

Echo & the Bunnymen

Echo & the Bunnymen nastali su u Liverpulu 1978. godine a bend i dalje predvode Ian McCulloch i Will Sergeant. Svoj prvi singl “Pictures on My Wall”/”Read It in Books” bend je objavio još 1978. godine, a singl je pratilo debi izdanje ’Crocodiles’ koje je dospelo među 20 najprodavanijih izdanja u Britaniji. Proboj na britanskoj sceni bend doživaljava sa albumom “Heaven Up Here” (1981.) i singlom “The Cutter”. Sa albumom ’Ocean Rain’ bend nastavlja da ređa hitove, a ovo izdanje im donosi i proboj na američko tržište i kultni status u SAD koji će ih pratiti do današnjeg dana. McCulloch je bend napustio 1988, dok je bubnjar Pete de Freitasa poginuo u saobraćajnoj nesreći 1989. godine što je na kratko označilo kraj benda. McCulloch i Sergeant su 1994, ponovo počeli da zajedno rade pod imenom Electrafixion; da bi pod imenom Echo & the Bunnymen 1997. godine objavili album ’Evergreen’. Bend je 2002. dobio ’Q Inspiration’ nagradu za “inspirisanje generacije novih muzičara, pesama i ljubitelja muzike”.

U godini kada proslavljaju i 30 godina svog postojanja, bend je izdao i novi studijski album, pod nazivom ’The Fountain’, koji će se u prodaji pojaviti 12. oktobra. Radi se o jedanaestom studijskom albumu benda koji je producirao John McLaughlin, dok je jednu od pesama bend napisao zajedno sa liderom sastava Coldplay, Chris Martinom. Prvi singl sa albuma biće pesma “Think I Need It To” koja će se u prodaji pojaviti 28. septembra, dok 4 nove pesme ’Think I Need It Too’, ’Do You Know Who I Am’, ’Proxy’ & ’Drivetim’ možete da čujete na zvaničnoj web stranici benda i sajtu MySpace.

The Rakes

The Rakes nastali su 2002. godine u istočnom Londonu gde i danas usavršavaju zanat na lokalnim svirkama sa sastavima kao što su The Libertines i The Others. Već 2005. godine stiču svetsku popularnost singlom “22 Grand Job”, koji se našao na debi albumu benda ‘Capture/Release’ nakon čega je usledila i turneja sa sastavom Franz Ferdinand. Album je naišao na odlične kritike osvojivši 13. mesto godišnje liste najboljih albuma 2005. godine magazina NME. Nekoliko singlova sa ovog albuma našlo se i među 40 najprodavanijih singlova u Britaniji 2006. godine. Veći deo turneje 2006. godine proveli su sa bendovima Klaxons, White Rose Movement, Duels, Young Knives i Switches. Pored nastupa na festivalu Coachella u Kaliforniju, biografija benda obogaćena je i  svirkama na turneji u Japanu i Francuskoj sa sastavom Bloc Party.

2007. godine za V2 records objavljuju album ‘Ten New Messages’ koji je producirao Jim Abiss (radio sa bendovima Arctic Monkeys, Editors i Kasabian) i Brendan Lynch (radio sa Primal Scream i Paul Weller-om). Zbog svog prepoznatljivog izgleda bend je dobio priliku i da se oproba u vodama modne industije radivši muziku za Dior Homme reviju, dok je lider benda Alan Donohoe bio zaštitno lice kampanje modne kuće Fred Perry. Ipak, jednu modnu kuću su odbili. Članovi benda dobili su ponudu da rade muziku za kampanju modne kuće The Burberry, ali su saradnju odbili jer ova marka koristi životinjsko krzno u izradi svojih proizvoda.

The Fall

The Fall je bend koji već decenijama inspiriše generacije muzičara širom sveta, a bili su i omiljeni bend legendarnog DJ-a radija BBC John Peela čiji je sinonim radijske emisije postao upravo sastav The Fall. Najbolju definiciju benda dao je upravo John Peel nazivajući ih “The Fall – uvek drugačiji, uvek isti”. Do sada su objavili 27 studijskih albuma, od kojih je poslednji album „Imperial Wax Solvent“ objavljen prošle godine.

Kao inspiracija za naziv benda poslužila je knjiga Alberta Kamija - ’The Fall’, a najveći uticaj za osnivanje benda imali su sastavi poput Can, The Velvet Underground i garažnog rocka. Svoj prvi concert The Fall su održali u maju 1977. godine, dok su u novembru objavili svoje prvo EP izdanje. Bend je do sada objavio preko 50 singlova i preko 50 live i kompilacijskih albuma. U avgustu 2004. godine bend je snimio 24. i nažalost svoj poslednji John Peel Session.

Zanimljivo je da je bend koji je osnovan još 1975. godine, a koji je kroz sve ove godine imao bezbroj personalnih promena nastupajući u preko 30 postava, zadržao svoju glavnu pokretačku snagu  i jedinog stalnog člana benda, pevača Marka E. Smitha. Osvojivši prestižnu nagradu Goodlike Genius Award koju dodeljuje magazin New Musical Express, Mark E. Smith upisao se u listu dobitnika zajedno sa potvrđenim umetnicima kao što su Shaun Ryder, U2, The Clash, Ozzy Osbourne, New Order,  Joy Division, Ian Brown, Primal Scream, Manic Street Preachers i The Cure.

Heavy trash

Heavy Trash je rockabilly bend koji su u New York-u osnovali Jon Spencer Matt Verta-Ray (Madder Rose i Speedball Baby). Muzički bend prepoznatljiv je po jedinstvenom stilu koji istovremeno uključuje blues, alternativni country, amerikannu i garažni pank.

Poznat kao čovek koji je ponovo definisao korene američke muzike, Jon Spencer svoju karijeru započeo je 1995. godine sa bendom Pussy Galore. Par godina kasnije, početkom devedesetih osnovao je bend Jon Spencer Blues Explosion sa gitaristom Judah Bauerom i bubnjarem Russell Siminsom, koji mu je doneo svetsku slavu. Jon Spencer Blues Explosion i danas se smatra jednim od najpriznatijih i najkontraverznih indie bendova devedesetih godina.

U stalnoj potrazi za novim uzbuđenjima, 2005. godine Spencer počinje saradnju sa Matt Verta-Rayom. Spencer i Verta-Ray koju su imenovali kao  Heavy Trash. Iste godine objavili su i svoje prvo zajedničko izdanje, jednostavno nazvano „Heavy Trash“, dok dve godine kasnije objavljuju drugi studijski album “Going Way Out with Heavy Trash”.

Eva Braun

Eva Braun je pop grupa iz Bečeja koju su 1989. osnovali Goran Vasović i Petar Dolinka. Debi album „Prisluškivanja” pojavljuje se 1992, na tridesetogodišnjicu izlaska prvog singla Bitlsa, koji su imali velik uticaj na stvaralaštvo grupe. Od tada do danas, grupa objavljuje još šest albuma, među kojima i jedno izdanje za američko tržište. Posebno mesto u diskografiji benda zauzima album „Pop Music” koji ostavlja neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Srbije devedesetih godina, sa hitovima kao što su „Sasvim običan dan”, „Zmajevi”, „25. avgust” i „Bečej noću”.

Krajem 2007. godine, dvanaest godina nakon prvobitnog objavljivanja albuma “Pop Music”, B92 je objavio remasterovano reizdanje ovog nesumnjivog klasika domaćeg gitarskog popa, prošireno sa devet do sada neobjavljenih numera iz perioda 1991. do 1995. godine. Bend je 2008. godine za izdavačku kuću Label Star na internetu objavio izdanje retkih i neobjavljenih snimaka iz perioda od 1997. do 2006. godine pod nazivom „Off The Record’, dok se do kraja godine očekuje objavljivanje novog studijskog izdanja.

Posle višegodišnje pauze, grupa Eva Braun ponovo nastupa u sastavu Goran Vasović, Milan Glavaški i Petar Dolinka.

Obojeni program

Kultni novosadski sastav „Obojeni program“, jedini je bend sa prostora bivše Jugoslavije koji je imao čast da se pojavi u emisiji John Peela 2002. godine i svoje uticaje traži upravo u muzici sastava The Fall. „Obojeni program“ je takođe prvi bend sa ex Yu prostora čiji se spot zavrteo na stanici svetske TV mreže MTV u emisiji “120 Minutes”.

Poslednji album benda  „Kosmos u tvom srcu/Igračke se voze levom rukom“ sadrži 20 pesama od kojih pet remiksa. Posebno zanimljivo je da se zapravo radi o best of kompilaciji pesama koje su ponovo odsvirane i sada su zapravo nove pesme. Sa prethodnim, sedmim albumom, bend je zaokružio jedan ciklus svog stvaralaštva ispisavši početnim slovima svih albuma reč koja ujedno ukazuje na njihove korene „NOVI SAD“. Za 29 godina kroz bend je prošlo više desetina ljudi, a sadašnja postava benda najdugotrajnija je i najuspešnija. Nju čine Kebra – vokal, Dragan – gitara, Ljuba – bas, Cina – bubnjevi, Miša – gruvboks mašina i elektronika. Naša publika imala je priliku da uživa u nastupima Obojenog Programa koji su redovno među najboljim na festivalu EXIT na čijoj se listi izvođača bend nalazi od samog početka njegovog održavanja.

<!– /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} h2 {mso-margin-top-alt:auto; margin-right:0in; mso-margin-bottom-alt:auto; margin-left:0in; mso-pagination:widow-orphan; mso-outline-level:2; font-size:18.0pt; font-family:”Times New Roman”; font-weight:bold;} p {mso-margin-top-alt:auto; margin-right:0in; mso-margin-bottom-alt:auto; margin-left:0in; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} –> ŽeneKese

Debi album sastava ŽeneKese istoimenog naziva u prodaji se nalazi od 14. jula. U pitanju je šesto izdanje u ediciji Nova srpska scena, kojom producentska kuća Digimedia, u saradnji sa izdavačkom kućom Odličan Hrčak želi da predstavi novi talas originalnih domaćih bendova koji su svoju afirmaciju doživeli kroz rubriku Scena, web magazina Popboks. Momci iz benda ŽeneKese odrastali su u zlatnim devedesetima na koncertima sjajnih domaćih bendova iz tog perioda (KZU, Dead Ideas, Boye, Darkwood Dub, itd.) i na kasetama marke RAKS koje su u to vreme bile najzastupljenije na crvenim tezgama kod SKCa. S obzirom da se sa tih kaseta čulo sve sem muzike benda koji je na omotu, buka je logičan proizvod koji se dobio kada se ekipa latila instumenata. Internet, sjajni koncerti u Beogradu početkom novog veka (MC5, Dirtbombs, Supersuckers, Cris Cacavas, itd.), “Tajanstveni voz” Žikice Simića, opšta žabokrečina u koju je upalo društvo i razni drugi faktori učinili su da izvorna buka dobije oblik u kojem se može čuti ljuti garažni punkblues, country, surf, neretko i disco. U neizmenjenoj postavi ŽeneKese nastupaju od kraja 2005. godine. Samizdat singlovi su se više puta nalazili na relevantnim domaćim radio i TV listama, a tri pesme su se našle na kompilaciji Zdravo Zdravo Zdravo izdatoj 2008. godine. Bitni nastupi u biografiji su EXIT 2006 - 2008, Dom Omladine maja 2007, ART & MUSIC festival u Puli 2008, otvaranje koncerta Partibrejkersa marta 2009.

ŽeneKese su “malo slabiji tehničari, koji ostavljaju srce na terenu”. Najveći krug fanova stekli su spektakularnim koncertima na kojima je upečatljiva iskrena radost sviranja, koja izvlači najbolje iz publike, tera telo i mozak da se instiktivno pomera, trajno ostavljaja osmehe na licima. Dobar deo te energije prenesen je na album koji bi na stalažama za diskove mogao da stoji pod skoro svakim žanrom, ali je najpoštenije staviti ga pod rokenrol.

Nežni Dalibor

Debi album pop-rok sastava Nežni Dalibor ‘’Sredstva i veštine’’ nalazi se u prodaji od 11. septembra. U pitanju je prvo u nizu izdanja edicije Nova srpska scena. Nežni Dalibor je kao srednjoškolski bend osnovan 1995. godine u Vranju. Prvu postavu činili su: Ivica, Bane, Ljuba, Peđa i Milica. Krajem 1998. Ivica, Bane i Ljuba odlaze na studije u Beograd, a bend sledeće godine ponovo počinje sa radom.

Krajem 2000. grupi se priključuje gitarista Miomir. Posle nekoliko promena imena i više nastupa u Beogradu i Vranju, bend 2003. godine pravi pauzu u radu. Miomir 2005. odlazi u London, a Nežni Dalibor iste godine počinje svoj novi život kao tročlani bend. Dve godine kasnije diskografski debituju na kompilaciji Jutro će promeniti sve? (PGP RTS) sa hit-singlom Značajan događaj. Bend od tog trenutka mnogo više nastupa, a u aprilu 2007. godine zajedno sa grupom The Mothership Orchestra, u okviru serijala koncerata „Scena Uživo!”, održali su rasprodat koncert u malom klubu Doma omladine u Beogradu, što je do tada bilo nezamislivo kada su u pitanju neafirmisani bendovi bez izdanja.

Gotovo 400 ljudi se moglo uveriti da pop muzika na srpskom jeziku i dalje ima smisla, ali i da su na pomolu tektonske promene na domaćoj muzičkoj sceni. Grupi se u međuvremenu pridružuje gitarista i tonac Dragan Novković, koji postaje značajno pojačanje Dalibora kad su koncerti u pitanju. Bend snima tri pesme u studiju Više elektrotehničke škole u Beogradu, koje objavljuju na kompilaciji Zdravo, zdravo, zdravo (Kultur Akt, 2008).

Album Sredstva i veštine snimljen je u studiju producentske kuće Digimedia u periodu od marta do jula ove godine i sadrži 14 numera. Producent izdanja je Boris Mladenović (član grupa: Jarboli, Sila, Veliki Prezir, Dvojac bez kormilara). Nežni Dalibor su: Ivica Marković (gitara, glavni vokal), Ljubomir Vučković (bas, prateći vokal), Branimir Bogdanović (bubanj).

Kanda kodža i Nebojša

Grupa Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) je osnovana 1991. godine u Beogradu. Prvu postavu grupe činili su: Oliver Nektarijević (vokal), Vladislav Rac (bas gitara), Rastko Lupulović (električna gitara) i Stevan Dimitrijević (bubanj). Ime benda je nastalo igrom reči između Rastka i jednog njegovog prijatelja.

Prvi album - “Guarda Toma!” iz 1996. zapravo je mešavina studijski snimljenih pesama i snimaka sa koncerata održanih tokom 1995. godine u Domu omladine, KST-u i Bitefu. U međuvremenu, član grupe postao je Marko Petronijević (truba). Na albumu učestvuje i Dejan Vučetić Vuča iz grupe Darkwood Dub, a album je izdat za Metropolis rekords. Na ovom albumu čuje se velika energija i živost koncertnih nastupa KKN-a. Najveći hit sa ovog albuma je pesma „Priroda“. Za razliku od originalnog izdanja snimljenog na kaseti, na izdanju iz 2002, snimljenom na CD-u, zajedno sa pesmama KKN-a nalazi se i debitantski album grupe Veliki prezir.

Ubrzo, Rastko Lupulović  odlazi iz benda i zaređuje se u manastiru Dečani, a gitaru u grupi preuzima Ivan Topisirović Top.

Drugi album, pod nazivom „Igračka plačka“, izdat je 1998. godine za B92. Album je delimično politički angažovan, što se, osim u njegovom naslovu, čuje najviše u pesmi “Proći će i njihovo”. Shodno društvenim prilikama, ovaj album, nešto mirniji i mračniji nego prethodni, krase i pesme: “Right Direction”, “S.A.T.”, „Štastopojo“, „Mediteran“. Albumom „Igračka plačka“, koji je, iako produkciono nesavršen, ponekad pominjan kao najbolji domaći album devedesetih, KKN se probija u vrh beogradske i jugoslovenske muzike alternativnog i progresivnog zvuka.

Ubrzo potom, Stevan Dimitrijević  napušta grupu, a na njegovo mesto dolazi Vladan Rajović.

Treći album - “Become” (B92, 2000) je, sa izuzetkom pesme „Izlazim“, u potpunosti otpevan na engleskom jeziku. Muzički, primetno je skretanje ka regeu i esid-džezu, uz povremeno korišćenje novih instrumenata kao što su: violina, klavir, trombon, flauta i drombulje. Najveći hitovi sa ovog albuma su pesme “Righteous”, “Life”, “Nightmare” i „Izlazim“, uz pesmu s najkraćim nazivom u domaćoj muzici - “E”. I ovaj album se odlikuje dubokom svešću o društvenom trenutku, ovaj put nešto univerzalnijom i prefinjenijom - tim pre što je upotrebljen engleski jezik - ali vrlo primetnom.

Sledeće godine, usled odlaska Topisirovića u SAD i opšteg stvaralačkog zamora, grupa odlučuje da prestane sa radom, na razočaranje publike. Oproštajni koncert održan je 11. maja 2001. u bašti SKC-a.

Nakon sopstvenog odlaska u SAD i povratka u Beograd 2003. godine, Nektarijević oko sebe okuplja novu ekipu muzičara. Novu postavu grupe, osim njega i Rajovića, čine: Nenad Pejović (gitara), Nikola Novaković (gitara) i Branislav Dragović (bas). Naziv grupe, međutim, ostaje nepromenjen.

KKN snimaju novi album i izdaju ga 2005. godine, pod nazivom „Prekidi stvarnosti“ (PGP RTS). Ovaj album, instrumentalno i tekstualno, predstavlja najzrelije ostvarenje benda. Sa drugačijom i svežijom atmosferom, pesme ovog albuma odišu novom energijom i izlaze van žanrovskih okvira. Izdvajaju se: „Plaše dečake“, „Kad oživimo“, „Ton po ton“ i Oliverov, nekoliko godina ranije nastali, solo izraz: “Ahead There”. Na albumu se prepliću rege, džez, rok i hevi metal. Album, takođe, karakterišu različiti jezici izražavanja: šest pesama je napisano na srpskom, a četiri na engleskom jeziku.

Januara 2008, izdat je DVD pod nazivom „Prekid stvarnosti“ sa snimcima koncerata održanih u beogradskom Domu omladine, 28. aprila 2006. i na festivalu Egzit, iste godine. Na disku se nalaze i kompozicije koje je grupa napravila za rok-operu “Mozart…Luster…Lustig”, kao i fotografije benda.

Peti album KKN-a, „Deveti život“, izdat je 15. oktobra 2008. godine^.

Melodrom
Melodrom (pre toga Marquee) su se okupili novembra 1999. godine u lokalu Slovenske Kinoteke, zvanom Marilyn Monroe. Posle koncerta u klubu Gromka u mestu Metelkova, marta 2001, grupa je odlučila da odustane od početne ideje da se bave isključivo komponovanjem scenske muzike. Nakon toga započinju rad na demo snimcima, pripremajući materijal za debi album – među prvima nastala je September kao najstarija pesma na ploči. Snimanje debi albuma završeno je u julu 2003. u studiju Hymnos, sa producentom Jakom Jarcom. Izdavačka kuća Nika Records objavila je njihov istoimeni debi album u septembru 2004. za lokalno slovenačko tržište. 2007. Godine objavili su drugi album, pod nazivom The Guide, a za vreme nastajanja albuma bend je u velikoj meri sarađivao sa muzičarima i grupama  kao što su Laibach, Rotor i DJ Umek. Ovu synth pop grupu čine: Mina Špiler (vokal), Matevž Grad (gitara, programiranje), Miha Žargi (bas), Matej Nolda (bubnjevi) i Polona Janežič (klavijature) a na koncertima im se najčešće pridružuju violinisti – Jelena Ždrale i Matjaž Poravnet.

Trance Balkan Desorganisation
Trance Balkan Desorganisation je bend koji čine dve generacije muzičara iz novog sada – blues pankeri i elektronski hiphoperi koji su se udružili kako bi stvorili nešto novo I drugačije. Bend sa tradicionalnim muzičkim korenima kao što su punk, blues i funk ubacuje sirov zvuk bubnja, distorziran zvuk bas gitare, puno ekeltronike, sve to kombinujući sa hiphopom i breakbeatom. Rezultat je muzika koja vas pokreće na igru.

Nikad Dosta
Nisu znali da sviraju, ali su goreli nad instrumentima. Nosili su Sonic Youth u svojoj utrobi, Pixies u glavi, Keziahu Jonesa u grudima. Muvali su se tu još Blues Explosion, Beastie Boys, Last Poets, P.J. Harvey… Kalili su se Bob Marleyom i Peterom Toshom, treznili Meteorsima i Stray Catsima. Snimili su ‘98. uživo album iz beogradaskog kluba KST. Bilo je tu energije za 20 bendova, samo je nedostajalo muzike. Vremenom su se prsti izveštili, a i samopouzdanje je poraslo. Desilo se tada još par svirki u Beogradu: Božidarac, SKC, Fili. Bombardovanje im je 1999-e izbombardovalo i bend. Oporavili su se kasnije, samo se postava malo izmenila. Bend 2005. godine snima demo CD sa 11 pesama koji poklanja na svojim koncertima. Nakon toga slede nastupi: KSET (Zagreb), beogradski klubovi SKC i Akademija, televizije Metropolis i MTS. U februaru 2008. u studiju Spider započinju snimanje prvog zvaničnog izdanja. Producent albuma Zaklon, otklon, svima poklon je Vladimir Tegeltija, na izdanju se nalazi 14 pesama. Konačan oblik albumu dao je Boris Mladenović koji je uradio mastering u studiju Digimedia početkom 2009. godine.

U osnovi muzike sastava Nikad Dosta je rok, obojen neparnim i iščašenim ritmovima, jedinstvenim i duhovitim aranžmanskim rešenjima, otkačenim i nepredvidljivim gitarskim deonicama, mekim harmonijama, oštrim melodijama i neobičnim vokalima - predstavlja autentičan miks koji izmiče preciznim žanrovskim odrednicama. Drugačije, sveže, novo - a starinski. Ili ukratko - nadahnuti rokenrol sa primesama jazza i world musica.

Šinobusi
Šinobusi su osnovani krajem 2001. godine u Novom Sadu. Ubrzo su počeli da stvaraju autorsku muziku koju su kasnije sami okarakterisali kao ravničarski bluz. Takva muzika je zabeležena i objavljena juna 2005. godine na albumu pod nazivom “Nekad jurimo kroz polja, a nekad stojimo u stanicama„ za izdavačku kuću City Records iz Beograda. Drugi album “U pravcu jablanova” objavljen je u decembru 2007. godine za izdavačku kuću PGP RTS. Na ovom albumu Šinobusi saraduju sa Petrom Jelicem (YU Grupa). Album odlikuje žanrovska raznovrsnost, svirački i produkcijski pomak u odnosu na predhodni rad. Na albumu se nalaze pesme u kojima se prožima bluz, rok, fank, pop, džez, pa čak i klasika. Šinobusi se pojavljuju i na kompilaciji „Neki noviji klinci i…”, na kojoj 21 novosadski bend obraduje pesme kantautora Ðorda Balaševica, sa obradom pesme „Život je more” u bluz formi sa primesama flamenka. U poslednje tri godine bend je održao preko 200 nastupa u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Bugarskoj. Do kraja 2009. godine biće objavljen i treći album “Vagon za provetravanje tunela”, takođe za izdavačku kuću PGP RTS iz Beograda.

Bo
Beogradska kantautorka Bojana Bulatovic Bo (vokal, gitara, usna harmonika) svoj izgradeni akustičarski pristup na tragu Patti Smith, Neil Young-a, Joni Mitchell, na debi albumu “Mene treba ovaj grad, baš ovakvu kakva sam sad”, (2003, Mojo Beat, Serbia), kombinuje sa savremenim elektronskim dance ritmovima. Ovaj neočekivani spoj je ideja Koje (Disciplin A Kitschme), koji se na albumu pojavljuje kao aranžer, producent, autor lupova, gitarskih solo deonica, kao i dizajna omota. Drugi album KAPETANE GDE SI (2008, Odlican hrcak), donosi na srpsku i regionalnu scenu deset novih Bojaninih pesama, ponovo drugacijeg tekstualnog i muzičkog sadržaja u odnosu na svoju okolinu, ali i na svoj prvenac. Album ”Kapetane gde si” Bo je snimila leta 2007 (na spoljašnih +47C stepeni!) u PGP-ovom Studiju 5 sa svojim bandom, koji, pored Bojane (vokal, akustična gitara, usna harmonika), čine bubnjar Rade Vulić i, takođe na akusticnoj gitari, Saša Furunovič (inače članovi grupe Popečitelji.) Kao i na prošlom albumu, produkciju i aranžmane je uradio Koja, a kao gosti pojavljuju se Banana, Anton, Manja Ðordevic. Zvučni pomak u odnosu na prvi album se ogleda u pojednostavljenju izraza: za razliku od prošlog albuma, koji je, mahom, baziran na spoju zvuka akusticne gitare i elektronskih lupova, “Kapetane gde si” isporucuje jednostavni band-svira-uživo koncept, u neobicnoj postavi od dve akusticne gitare i bubnjeva.

Popečitelji
Grupa Popečitelji je nastala 1999 godine u Prištini, nekoliko meseci pred početak bombardovanja. Braća Furunović, Saša (gitara) i Goran (bas), sa dugogodišnjim iskustvom bavljenja žanrovski neodređenom muzikom u više prištinskih bendova, zajedno sa bubnjarem Radetom Vulićem počinju da stvaraju svoju eksplozivnu mešavinu instrumentalnog funk-rocka i folk muzike. Po završetku bombardovanja, napustivši Pristinu, grad u kome se grupa već etablirala, Popečitelji se sele u Kragujevac i Kraljevo, nastavljajući dalje sa istraživanjem i negovanjem svog originalnog muzičkog stila. Mnogobrojnim koncertima u ovim gradovima, kao i u Beogradu, grupa ubrzo postaje svojevrsna andergraund atrakcija. Posle jednog od takvih koncerata u Beogradu 2003, dolazi i do saradnje sa Kojom, što rezultira snimanjem prvog albuma Popečitelja, “Ko radi?”, u studiju Music Factory u Košutnjaku, pod Kojinim producentskim vođstvom. Ploča, izdata na etiketi Mojo beat 2004, predstavlja briljantnu kombinaciju slobodnog, sirovog folk-funk rocka i aranžmanski svedene, moderne produkcije, uz primese trance i drum and bass elemenata. Sastav Popečitelji objavio je novi album2008. godine, pod nazivom ‘Horizonti’. Radi se o drugom albumu ovog benda i drugom izdanju koje su objavili za izdavačku kuću ‘Odličan Hrčak’.

Euforia
Euforia je rok grupa iz Beograda. Grupa je formirana u oktobru 1999. Osnivači grupe, Uroš Milkić i Dušan Lovre, sredinom su devedesetih svirali u raznim beogradskim pank rok bendovima. Euforija je u početku, sa Milanom za bubnjevima, svirala po žurkama, u podrumima, srednjim školama i malim beogradskim klubovima. Od svog osnivanja pa do 2006. godine bend je promenio osam bubnjara, a Vojin Kličković je osmi. Krajem 2004. grupa je napravilia prvi demo snimak koji je poslat nekim beogradskim izdavačkim kućama. Juna 2005. grupa potpisuje ugovor sa kućom Automatik records a istoimeni debitantski album objavljen je 7. oktobra. Grupa se opredelila za žive nastupe i do danas ih je imala preko 100 širom Srbije. Gostovali su na festivalu Egzit 2005. i 2006, MTV Live X-plosion festivalu 2005. a juna 2007. nastupali su i na Rokaj festu u Zagrebu. Snimili su četiri videospota za singlove: Blokovi, Plastika, Ako, Ako i Bakuta. Vlada Divljan je lično dozvolio bendu da obradi pesmu Plastika koju je napravio početkom osamdesetih, dok je svirao u Idolima Kasnije je u medijima govorio kako mu je ta verzija omiljena^. Spot za pesmu Bakuta snimljen je za potrebe filma Mi nismo anđeli 3 i korišćen je u promociji filma. Beogradski Radio B92 proglasio je pesmu “Blokovi” najboljim singlom 2005., a TV Metropolis proglasila ja grupu za “najveće otkriće” 2005. godine. Dugi album, pod nazivom ‘2’ bend je objavio 2008. godine.

Autopark
Autopark je šestočlana grupa iz Beograda zaljubljena u gitarsku buku i lepe pop melodije. U bendu su: Ognjenka Lakićević - vokal + tekstovi (ex Tornado Ptice), Nikola Berček – gitare (ex Trenje), Dušan Lopušina – gitara (The Phonerings), Dragan Kaplarević - bas, Nenad Jevtić - klavijatura, Nikola Gnjatović - bubnjevi.

Leta 2000. godine, grupu su stidljivo osnovali Milan Jovanović (gitara/bas i kičmeni stub; ex Headstream), Nenad i Olja. U sledećih par godina kroz Autopark će proći još nekoliko članova (Kraka - Presing, i Zaz - ex član Zemlje br.9, Stef). Milan odlazi da živi i radi u inostranstvu, pa ulogu gitariste i kičmenog stuba grupe 2004. preuzima Nikola Berček. Autopark 2005. godine postaje šestočlana grupa scenografa, studenata i profesora engleskog, i time započinje nova faza u postojanju benda, koja se negde poklapa sa izlaskom spota za pesmu „Na ivici“ (proleće 2005).

Premijerno puštanje grupe Autopark desilo se u emisiji ”Moć veštica” autora Fridoma 2001. godine, tada na radiju B92. Pesme Autoparka nalazile su se na domaćim listama (B92 i Studija B). Ne verujući u to da će naći zainteresovanog izdavača, prve pesme snimljene u kućnom okruženju pružili su na uvid Internet posetiocima (ljubaznošću Indiego! domaćina). To je presek rada od početka postojanja grupe do Milanovog odlaska (2000-2003), deset pesama čiju je produkciju uradio sam Milan. Takođe, na Internetu su bile dostupne i „Na ivici“ i „8 godina“, prve pesme koje su napravljene s novim gitaristom, Nikolom. Izbor pesama nastalih od tada pa nadalje zabeležene su na albumu „Osećanja za poneti“ koji je izašao u decembru 2006. godine za Multimedia Records. Autopark se okupio oko ideje stvaranja neveselog gitarskog popa, koji su neki okarakterisali kao melanholični pop-noise, ili nervozni dream-pop, sa tekstovima koji su kao stranice iz dnevnika. Ipak, AP izbegava sve vrste odrednica, svrstavanja i očekivanja, smatrajući ih uvredom za muziku i slobodu uopšte, vec se radije drži po strani i čuva površnih teoretisanja. Novi album benda u izdanju Odličnog hrčka u prodaji će se pojaviti do kraja septembra 2009. godine.

Slaptrap
Debi album sastava Slaptrap ‘Mlad i perspektivan’ zvanično je u prodaji od 29. novembra 2008. godine U pitanju je četvrto izdanje u ediciji Nova srpska scena kojom produkcijska kuća Digimedia, u saradnji sa izdavačkom kućom Odličan Hrčak, želi da predstavi novi talas originalnih domaćih bendova koji su svoju afirmaciju doživeli kroz rubriku Scena, web magazina Popboks. Slaptrap (Sleptrep) je trio iz Novog Sada nastao u leto 2003. godine. Već posle mesec dana postojanja bend su činili Ivan Karanović (bas gitara), Nikola Trebovac (gitara) i Slobodan Đinić (bubnjevi), kao i tadašnji član benda Danilo Đurović (gitara), kojima se posle nekog vremena pridružuje Milan Levnajić kao vokal. Pred koncert na Future Shock Stageu Exit festivala 2005. godine Slaptrap postaje četvoročlani, a godinu dana kasnije, u leto 2006. godine, tročlani bend. Napustivši celokupni dotadašnji repertoar krenuli su sa radom na materijalu koji će kasnije biti oblikovan u debi album Mlad i perspektivan. Negde usput je u tkivo benda nepovratno utkan i Filip Vlatković, koji je kroz sve godine imao manje ili više učešća u radu benda kao tonac, snimatelj, po potrebi i muzičar, da bi na kraju bio zadužen i za celokupnu produkciju debi albuma Slaptrapa. Prvi demo materijal sa četiri pesme koji nikad nije objavljen (snimljen početkom 2007. godine), sadržao je hit-singl Ja nisam lenj koji je proveo nekoliko nedelja na prvom mestu top liste domaćih singlova Radija B92 (emisija Pop mašina). Album Mlad i perspektivan snimljen je u periodu od 15.08. 2007. do 15.05.2008. godine u novosadskim studijima Matrix i Beat-Beat i beogradskom studiju Digimedia, sadrži 13 pesama. Snimatelj i producent albuma je Filip Vlatković.

Flip Out

Flip Out postoje od 1995. godine, zastupaju tvrdi hip-hop zvuk a grupu cine Lazar Ðordevic Laki (bas gitara), Dejan Dražic (bubanj, perkusije), Goran Dojcinovic Gagi (gitara), Marko Ðordevic Coma (vokal), Vladimir Todorovic Tosh (vokal) i Petar Kilibarda Cosh (vokal). Grupa je u periodu od 1995. do 1999. godine nastupala uglavnom u Beogradu, prvi veci koncert imali su sa grupom 357 u Domu omladine 1998. godine. Godine 2000. svirali su kao predgrupa bendu Sunshine u SKC, a sledece 2001. imali su više nastupa u Srbiji. Iste godine snimili su numeru “Junkie Jungle” za saundtrek filma “Apsolutnih sto” (pesma se našla i na Automatikovoj kompilaciji “Tilt”). Ugovor sa kucom Automatic Records potpisali su pred kraj 2001. godine, u februaru 2002 snimaju aktuelni album “Prati me kroz život” koji se u prodaji nalazi od 19. decembra. Medu brojnim koncertima koje su održali u periodu od 2001 do danas, najznacajniji su nastupi na festivalu “Fast” u Nišu 2001. i 2002. sa bendom Sunshine i “Heineken Stars Festival” (Barutana i SKC), takode, 2001. i 2002. godine.